1 ( По слав. 130.) Давидова песен на възкачванията. Господи, сърцето ми не се гордее, нито се надигат очите ми, нито се занимавам с неща големи и твърде високи за мене.
O Zot, zemra ime nuk është mendjemadhe dhe sytë e mi nuk janë krenarë, dhe unë nuk merrem me gjëra tepër të mëdha dhe tepër të larta për mua.
2 Н аистина аз укротих и успокоих душата си; като отбито дете при майка си, така душата ми е при мене като отбито дете.
E kam qetësuar dhe e kam tulatur me të vërtetë shpirtin tim, si një fëmijë i zvjerdhur në gjirin e nënes së tij; shpirti im brenda meje është si një foshnje e zvjerdhur.
3 И зраелю, надявай се на Господа отсега и довека.
O Izrael, shpreso tek Zoti, tani dhe përjetë.