1 П лановете на сърцето принадлежат на човека, но отговорът на езика е от Господа.
Ko nga whakatakataka a te ngakau na te tangata; engari ko te kupu whakahoki a te arero na Ihowa.
2 В сички пътища на човека са чисти в собствените му очи, но Господ претегля духовете.
Ko nga ara katoa o te tangata he ma ki ona ake kanohi; ko Ihowa ia ki te pauna i nga wairua.
3 В ъзлагай делата си на Господа и ще се утвърдят твоите намерения.
Utaina au mahi ki runga ki a Ihowa, a ka whakapumautia ou whakaaro.
4 Г оспод е направил всяко нещо за Себе Си, дори и нечестивия - за деня на злото.
He mea hanga na Ihowa nga mea katoa mo tona tutukitanga, mo tona: ae ra, ko te tangata kino hoki mo te ra o te kino.
5 М ерзост е за Господа всеки, който е с горделиво сърце, даже ръка с ръка да се съедини, той пак няма да остане ненаказан.
He mea whakarihariha na Ihowa te hunga ngakau whakakake katoa; ahakoa pupuri te ringa ki te ringa, e kore ia e kore te whiua.
6 С милост и вярност се отплаща за беззаконието и чрез страх от Господа хората се отклоняват от злото.
Ko te mahi tohu tangata me te pono hei pure mo te kino; ma te wehi hoki ki a Ihowa ka mawehe atu ai te tangata i te kino.
7 К огато пътищата на човека са угодни на Господа, Той примирява с него и неприятелите му.
Ki te pai a Ihowa ki nga ara o te tangata, ka meinga e ia ona hoariri nei ano kia mau te rongo ki a ia.
8 П о-добре малко с правда, отколкото големи доходи с неправда.
He pai ake te mea iti i runga i te tika, i nga hua maha ki te kahore he tika.
9 С ърцето на човека начертава пътя му, но Господ оправя стъпките му.
Ko te ngakau o te tangata hei whakaaro i tona ara; ko Ihowa ia hei whakatika i tona hikoi.
10 П рисъдата в устните на царя е боговдъхновена; устата му няма да сгрешат в съда.
He kupu atua kei nga ngutu o te kingi; e kore tona mangai e poka ke ina whakawa.
11 В ярната теглилка и везни са от Господа, всички грамове в торбата са Негово дело.
Ko te taimaha tika, ko te pauna tika, na Ihowa; he mahi nana nga kohatu katoa o te putea.
12 Д а се върши беззаконие е мерзост за царете, защото престолът се утвърждава с правда.
He mea whakarihariha ki nga kingi te mahi i te kino; na te tika hoki i u ai te torona.
13 П раведните устни са благоприятни на царете и те обичат онзи, който говори право.
He mea ahuareka ki nga kingi nga ngutu tika: e aroha ana hoki ratou ki te tangata e korero tika ana.
14 Я ростта на царя е вестител на смърт, но мъдрият човек я укротява.
Ko te riri o te kingi ano he karere mo te mate: engari ka whakamarietia e te tangata whakaaro nui.
15 В светлината от лицето на царя има живот и неговото благоволение е като облак с пролетен дъжд.
He ora kei te marama o te mata o te kingi: a ko tana manako he rite ki te kapua o to muri ua.
16 К олко по-желателно е придобиването на мъдрост, отколкото на злато! И придобиването на разум е за предпочитане, отколкото на сребро.
Ko te whiwhi ki te whakaaro nui, ano te pai! pai atu i te whiwhi ki te koura; ko te whiwhi hoki ki te matauranga te mea e hiahiatia nuitia atu i te hiriwa.
17 Д а се отклоняват от зло е път на праведните; който пази пътя си, опазва душата си.
Ko te huanui o te hunga tika he mawehe atu i te kino: ko te tangata e whai whakaaro ana ki tona ara, ka mau tona wairua.
18 Г ордостта предшества погибелта, а високомерието - падането.
Haere ai te whakakake i mua o te whakangaromanga, te wairua whakapehapeha i mua i te hinganga.
19 П о-добре някой да е със смирен дух между кротките, отколкото да дели плячка с горделивите.
Ko te ngakau whakaiti i waenga i te hunga rawakore, pai atu i te uru ki te tuwahanga taonga a te hunga whakakake.
20 К ойто внимава в словото, ще намери добро. И който уповава на Господа, е блажѐн.
Ko te tangata e tahuri ana ki te kupu, ka kite i te pai: a ko te tangata e whakawhirinaki ana ki a Ihowa, ka hari.
21 К ойто е с мъдро сърце, ще се нарече благоразумен; и сладостта на устните умножава знание.
Ka kiia te whakaaro nui he matau; ma te reka hoki o nga ngutu ka neke ai te mohio.
22 Р азумът е извор на живот за притежателя му, а глупостта на безумните е наказанието им.
Ko te matauranga te puna o te ora mo te tangata i whiwhi ki tera; ko te ako ia mo te hunga wairangi ko to ratou wairangi ano.
23 С ърцето на мъдрия вразумява устата му и прибавя знание в устните му.
Ma te ngakau o te tangata whakaaro nui e tohutohu tona mangai, e apiti hoki he kupu mohio ki ona ngutu.
24 Б лагите думи са медена пита, сладост на душата и здраве на костите.
Ko nga kupu matareka ano kei te honikoma, he reka ki te wairua, he rongoa ki nga wheua.
25 И ма път, който се вижда прав на човека, но краят му е пътища към смърт.
Tera he ara e tika ana ki te titiro a te tangata; ko tona mutunga ia ko nga ara ki te mate.
26 О хотата на работника работи за него, защото устата му го принуждават.
Ko te hiahia o te tangata e mahi ana, e mahi ana mona; no te mea e akiakina ana ia e tona mangai.
27 Л ошият човек копае зло и в устните му има сякаш пламнал огън.
E whakatakoto ana te tangata tikangakore i te kino, a kei ona ngutu ano he ahi e ka ana.
28 О пак човек сее раздори и клюкарят разделя най-близки приятели.
Ko ta te tangata whanoke he titaritari i te raruraru; ko ta te tangata kawekawe korero he wehewehe i nga hoa tupu.
29 Н асилникът мами ближния си и го води в погрешен път;
Whakawai ai te tangata nanakia i tona hoa, kawe ai i a ia ki te huarahi kahore i pai.
30 з атваря очите си, за да измисля извратени неща, и прехапва устните си, за да постигне зло.
Ko te tangata e whakamoe ana i ona kanohi, e mea ana kia whakaaroa ai e ia nga mea whanoke; ko te tangata e kokopi ana i ona ngutu e whakatutuki ana i te kino.
31 Б елите коси са венец на слава, когато се намират по пътя на правдата.
He karauna kororia te mahunga hina, e ka kitea i runga i te ara o te tika.
32 К ойто не се гневи бързо, е по-добър от храбрия, и който владее духа си - от завоевател на град.
Engari rawa te tangata manawanui i te tangata kaha, te tangata e pehia ana e ia tona wairua i te tangata i horo ai te pa.
33 Ж ребият се хвърля в скута, но решението чрез него е от Господа.
E maka ana te rota ki roto ki te kokorutanga o te kakahu; kei a Ihowa ia te tikanga katoa.