1 М ек отговор отклонява от ярост, А оскърбителната дума възбужда гняв.
Përgjigja e ëmbël e fashit zemërimin, por fjala therëse e nxit zemërimin.
2 Е зикът на мъдрите изказа знание, А устата на безумните изригват глупост.
Gjuha e të urtëve përdor dijen ndershmërisht, por goja e budallenjve nxjerr marrëzira.
3 О чите Господни са на всяко място И наблюдават злите и добрите.
Sytë e Zotit janë kudo për të shikuar të këqijtë dhe të mirët.
4 Б лагият език е дърво на живот, А извратеността в него съкрушава духа.
Një gjuhë e shëndoshë është një dru i jetës, por gjuha e çoroditur e sfilit shpirtin.
5 Б езумният презира поуката на баща си, Но който внимава в изобличението, е благоразумен.
Budallai e përçmon korrigjimin e atit të tij, por ai që e çmon kritikën vepron me zgjuarsi.
6 В дома на праведния <има> голямо изобилие, А в доходите на нечестивия <има> загриженост.
Në shtëpinë e të drejtit ka bollëk të madh, por në të ardhurat e të pabesit ka telashe.
7 У стните на мъдрите разсяват знание, А сърцето на безумните не <прави> така.
Buzët e të urtëve përhapin dijen, por nuk vepron kështu zemra e budallenjve.
8 Ж ертвата на нечестивите е мерзост Господу, А молитвата на праведните е приятна Нему.
Sakrifica e të pabesëve është një neveri për Zotin, por lutja e njerëzve të drejtë i pëlqen atij.
9 П ътят на нечестивия е мерзост Господу, Но Той обича този, който следва правдата.
Rruga e të pabesit është një neveri për Zotin, por ai do atë që ndjek drejtësinë.
10 И ма тежко наказание за ония, които се отбиват от пътя; И който мрази изобличение ще умре.
Një qortim i rëndë pret atë që braktis rrugën e drejtë, ai që urren kritikën ka për të vdekur.
11 А дът и погибелта са <открити> пред Господа, - Колко повече сърцата на човешките чада!
Sheoli dhe Abadoni janë para Zotit; ca më tepër janë zemrat e bijve të njerëzve!
12 П рисмивателят не обича изобличителя си, Нито ще отива при мъдрите.
Tallësi nuk e do atë që e kritikon; ai nuk shkon tek të urtët.
13 В есело сърце прави засмяно лице, А от скръбта на сърцето духът се съкрушава.
Një zemër e gëzuar e bën të lumtur fytyrën, por nga pikëllimi i zemrës fryma dërrmohet.
14 С ърцето на разумния търси знание, А устата на безумните се хранят с глупост.
Zemra e njeriut me mend kërkon dijen, por goja e budallenjve ushqehet me marrëzi.
15 З а наскърбения всичките дни са зли А оня, който е с весело сърце, има всегдашно пируване.
Të gjitha ditët e të varfërit janë të këqija, por për një zemër të kënaqur ka festë përherë.
16 П о-добро е малкото със страх от Господа, Нежели много съкровища с безпокойствие.
Më mirë pak me frikën e Zotit, se sa një thesar i madh me shqetësime.
17 П о-добра е гощавката от зеле с любов, Нежели хранено говедо с омраза.
Më mirë një pjatë me perime në të cilën ka dashuri se sa një ka i majmur në të cilin ka urrejtje.
18 Я ростният човек подига препирни, А който скоро не се гневи усмирява крамоли.
Njeriu gjaknxehtë nxit grindje, por ai që nuk zemërohet shpejt i qetëson grindjet.
19 П ътят на ленивия е като трънен плет, А пътят на праведните е <като> друм.
Rruga e përtacit është si një gardh ferrash, por shtegu i njerëzve të drejtë është i sheshtë.
20 М ъдър син радва баща си, А безумен човек презира майка си.
Biri i urtë gëzon të atin, por njeriu budalla përçmon të ëmën.
21 Н а безумния глупостта е радост, А разумен човек ходи по прав път.
Marrëzia është gëzim për atë që nuk ka mend, por njeriu që ka mend ecën drejt.
22 Д ето няма съвещание намеренията се осуетяват, А в множеството на съветниците те се утвърждават.
Planet dështojnë ku nuk ka arsye, por realizohen atje ku ka një mori këshilltarësh.
23 О т отговора на устата си човек изпитва радост, И дума на време <казана>, колко е добра!
Një njeri ndjen gëzim kur mund të jap një përgjigje dhe sa e mirë është fjala që thuhet në kohën e duhur!
24 З а разумния пътят на живота <върви> нагоре, За да се отклони от ада долу.
Njeriun e matur rruga e jetës e çon lart në mënyrë që të evitojë Sheolin poshtë.
25 Г оспод съсипва дома на горделивите, А утвърдява предела на вдовицата.
Zoti do të shkatërrojë shtëpinë e krenarëve, por do t’i bëjë të qëndrueshëm kufijtë e gruas së ve.
26 Л ошите замисли са мерзост Господу! А чистите думи Му са угодни.
Mendimet e këqija janë të neveritshme për Zotin, por fjalët e ëmbla janë të pastra.
27 К ористолюбивият смущава своя си дом, А който мрази даровете ще живее.
Kush lakmon fitime vë në rrezik shtëpinë e vet, por ai që i urren dhuratat ka për të jetuar.
28 С ърцето на праведния обмисля <що> да отговаря, А устата на нечестивите изригват зло.
Zemra e të drejtit mendon thellë se si duhet të përgjigjet, por goja e të pabesit vjell gjëra të këqija.
29 Г оспод е далеч от нечестивите, А слуша молитвата на праведните.
Zoti u rri larg të pabesëve, por dëgjon lutjet e të drejtëve.
30 С ветъл поглед весели сърцето, И добри вести угояват костите.
Drita e syve gëzon zemrën, një lajm i mirë i fortëson kockat.
31 У хо, което слуша животворното изобличение, Ще пребивава между мъдрите.
Veshi që e dëgjon kritikën e jetës ka për të qëndruar bashkë me të urtët.
32 К ойто отхвърля поуката презира своята си душа, А който слуша изобличението придобива разум.
Kush nuk pranon qortimin e përçmon vetë shpirtin e tij, por ai që dëgjon qortimin bëhet më i urtë.
33 С трахът от Господа е възпитание в мъдрост, И смирението предшествува славата.
Frika e Zotit është një mësim diturie, dhe përpara lavdisë vjen përulësia.