1 K ush e do korrigjimin do diturinë, por ai që e urren kritikën është budalla.
Който обича поправление, обича знание, но който мрази изобличения, е невеж.
2 N jeriu i mirë gëzon përkrahjen e Zotit, por ky do të dënojë njeriun që sajon plane të këqija.
Добрият човек намира благоволение пред Господа; а зломислещия Той ще осъди.
3 N jeriu nuk bëhet i qëndrueshëm me pabesinë, por rrënja e të drejtëve nuk do të lëvizet kurrë.
Човек няма да се утвърди чрез беззаконие, а коренът на праведните няма да се поклати.
4 G ruaja e virtytshme është kurora e burrit të saj, por ajo që e turpëron është si një krimb në kockat e tij.
Добродетелната жена е венец на мъжа си; а онази, която докарва срам, е като гнилост в костите му.
5 M endimet e të drejtëve janë drejtësia, por synimet e të pabesëve janë mashtrimi.
Мислите на праведните са справедливи, а намеренията на нечестивите са коварство.
6 F jalët e të pabesëve rrinë në pritë për të derdhur gjak, por goja e njerëzve të drejtë do t’i çlirojë.
Думите на нечестивите са засада за кръвопролитие; а устата на праведните ще ги избавят.
7 T ë pabesët janë përmbysur dhe nuk janë më, por shtëpia e të drejtëve do të mbetet më këmbë.
Нечестивите се съсипват и ги няма, а домът на праведните ще стои.
8 N jë njeri lëvdohet për gjykimin e tij, por ai që ka një zemër të çoroditur do të përçmohet.
Човек бива похвален според разума си, а опакият в сърце ще бъде поругаван.
9 É shtë më mirë të të çmojnë pak dhe të kesh një shërbëtor, se sa të të nderojnë dhe të mos kesh bukë.
По-щастлив е скромният, който слугува на себе си, от онзи, който се надига и няма хляб.
10 I drejti kujdeset për jetën e bagëtisë së tij, por të përbrendshmet e të pabesëve janë mizore.
Праведният се грижи за живота на добитъка си, а благостите на нечестивите са немилостиви.
11 K ush punon tokën e tij do të ngopet me bukë, por ai që shkon pas kotësive është pa mend.
Който обработва земята си, ще се насити с хляб, а който следва суетни неща, е без разум.
12 I pabesi dëshiron gjahun e njerëzve të këqij, por rrënja e të drejtëve sjell fryt.
Нечестивият търси такава плячка, каквато вземат злите, а коренът на праведния дава плод.
13 N jeriu i keq kapet në kurthin e mëkatit të buzëve të tij, por i drejti do t’i shpëtojë fatkeqësisë.
В престъплението на устните се намира опасна примка, а праведният ще се отърве от затруднение.
14 N jeriu do të ngopet me të mira për frytin e gojës së tij, dhe secili do të marrë shpërblimin simbas veprës së duarve të tij.
От плода на устата си човек се насища с добрини; и според делата на ръцете на човека му се въздава.
15 R ruga e budallait është e drejtë para syve të tij, por ai që dëgjon këshillat është i urtë.
Пътят на безумния е прав в неговите очи, а който е мъдър, той слуша съвети.
16 B udallai e tregon menjëherë pezmatimin e tij, por njeriu i matur e fsheh turpin.
Безумният показва явно отегчението си, а благоразумният скрива оскърблението.
17 A i që thotë të vërtetën shpall atë që është e drejtë, por dëshmitari i rremë thotë mashtrime.
Който диша истина, възвестява правдата, а лъжесвидетелят - измамата.
18 K ush flet pa mend është si ai që shpon me shpatë, por gjuha e të urtëve sjell shërim.
Намират се такива, чието несмислено говорене пронизва като меч, а езикът на мъдрите докарва здраве.
19 B uza që thotë të vërtetën, do të bëhet e qëndrueshme përjetë, por gjuha që gënjen zgjat vetëm një çast.
Устните, които говорят истината, ще се утвърдят завинаги, а лъжливият език ще трае за минута.
20 M ashtrimi është në zemrën e atyre që kurdisin të keqen, por për ata që këshillojnë paqen ka gëzim.
Измама има в сърцето на онези, които планират зло; а радост имат тези, които съветват за мир.
21 A snjë e keqe nuk do t’i ndodhë të drejtit, por të pabesët do të kenë plot telashe.
Никаква пакост няма да се случи на праведния, а нечестивите ще се изпълнят със злощастие.
22 B uzët gënjeshtare janë të neveritshme për Zotin, por ata që veprojnë me çiltërsi i pëlqejnë atij.
Лъжливите устни са мерзост за Господа, а онези, които постъпват вярно, са приятни на Него.
23 N jeriu i matur e fsheh diturinë e tij, por zemra e budallenjve shpall budallallëkun e tyre.
Благоразумният човек покрива знанието си, а сърцето на безумните изказва глупостта си.
24 D ora e njeriut të kujdeshëm do të sundojë, por dora e përtacëve do t’i nënshtrohet punës së detyrueshme.
Ръката на трудолюбивите ще властва, а ленивите ще бъдат подчинени.
25 S hqetësimi në zemrën e njeriut e rrëzon atë, por një fjalë e mirë e gëzon atë.
Тъгата смирява човешкото сърце, а благата дума го развеселява.
26 I drejti e zgjedh me kujdes shokun e tij, por rruga e të pabesëve i bën që të humbasin.
Праведният води ближния си, а пътят на нечестивите въвежда самите тях в заблуждение.
27 P ërtaci nuk e pjek gjahun e tij, por kujdesi për njeriun është një pasuri e çmueshme.
Ленивият не пече лова си; а скъпоценностите на хората са за трудолюбивия.
28 M bi shtegun e drejtësisë ka jetë, dhe mbi këtë shteg nuk ka vdekje.
В пътя на правдата има живот и в пътеката ѝ няма смърт.